Марморирана хартија
Књига је чудесна појава у нашам животу. Она, иако материјална, спона је са духовним светом. (Ал. Ћеклић)
Као некада средњовековни дијаци и илуминатори, он данас ствара књигу уникат, књигу уметничко дело, корице које уметничком нити приказују унутрашњи садржај.... Његово уметничко стварање јединствено је данас на српским просторима и даје нову нит нашем културном идентитету. (Борисав Челиковић)
Алхемичарски наднесен над књигама – крхотинама времена, Александар Ћеклић је надомештао, опсецао, прошивао, лепио, утискивао, ВАЈАО, успомену на оне који су књиге писали и на поворке оних који су те књиге држали у рукама, читали, тумачили, волели...Његови су се повези од чувара и заштитника садржаја преобразили у интегрални део књиге. Они срастају са уметничким или научним порукама, ликовно их представљају, редукују и сублимирају. (Никола Мирков)
Читање књиге је трагање за Богом, а повез том трагању даје одређено достојанство
Суви жиг, дискретан потпис Ал. Ћеклић, утиснут на доњој унутрашњој страни корица, значи да је тај предмет посвећен, да се њиме бавио човек а не машина. Могуће грешке су последица чудесног трага људске руке. Православним језиком речено, то је личносни, а не индустријски однос према књизи. (Дејан Ђорић)
Ћеклић сваку књигу обележава знаком којим су наговештени, и у коме су сажети, њен дух и садржај... До тог сажетог знака-слике, који ставља на повез, он је дошао у присном дослуху са самом књигом. Али је, у исто време, свакој од тих књига утиснуо и свој лични уметнички печат. (Љубомир Симовић)
Књига је заиста култни предмет и ово је прави приступ. Решење за Андрићеву „На Дрини ћуприју“ – генијалан спој савремене естетике и древне традиције, као и дивно „пресликавње“ садржаја на корице. Тамара Огњевић, историчар уметности
Књига је чудо сама по себи. Када дође у руке уметника садржај може да буде у сенци форме. Хвала што се бавите књигом, што у овом виртуелном времену подижете сваком књигом споменик. Даница Оташевић, Чачак

Marbling

Previous ◁ | ▷ Next

Марморирана хартија

Štampa

 

marmormanja    Марморирање папира је древна вештина осликавања папира бојама које пливају на желатинозној основи. Овај папир традиционално је коришћен као подлога калиграфских рукописа или као предлист приликом повезивања књига.
Порекло марморирања папира води нас у древну Кину, где се у једном документу династије T ang (618-907) помиње бојење папира са пет нијанси на води. Истраживачи претпостављају да је ова вештина преко Бухаре и Самарканда путем свиле пренесена до Персије, где се помиње као абру, а потом и до Анадолије, под именом ебру. У Турској ебру је доживео потпуни процват, тако да су путописци из Европе од 16. века марморирање папира називали турским начином осликавања папира.