Из историје повеза
Књига је чудесна појава у нашам животу. Она, иако материјална, спона је са духовним светом. (Ал. Ћеклић)
Као некада средњовековни дијаци и илуминатори, он данас ствара књигу уникат, књигу уметничко дело, корице које уметничком нити приказују унутрашњи садржај.... Његово уметничко стварање јединствено је данас на српским просторима и даје нову нит нашем културном идентитету. (Борисав Челиковић)
Алхемичарски наднесен над књигама – крхотинама времена, Александар Ћеклић је надомештао, опсецао, прошивао, лепио, утискивао, ВАЈАО, успомену на оне који су књиге писали и на поворке оних који су те књиге држали у рукама, читали, тумачили, волели...Његови су се повези од чувара и заштитника садржаја преобразили у интегрални део књиге. Они срастају са уметничким или научним порукама, ликовно их представљају, редукују и сублимирају. (Никола Мирков)
Читање књиге је трагање за Богом, а повез том трагању даје одређено достојанство
Суви жиг, дискретан потпис Ал. Ћеклић, утиснут на доњој унутрашњој страни корица, значи да је тај предмет посвећен, да се њиме бавио човек а не машина. Могуће грешке су последица чудесног трага људске руке. Православним језиком речено, то је личносни, а не индустријски однос према књизи. (Дејан Ђорић)
Ћеклић сваку књигу обележава знаком којим су наговештени, и у коме су сажети, њен дух и садржај... До тог сажетог знака-слике, који ставља на повез, он је дошао у присном дослуху са самом књигом. Али је, у исто време, свакој од тих књига утиснуо и свој лични уметнички печат. (Љубомир Симовић)
Књига је заиста култни предмет и ово је прави приступ. Решење за Андрићеву „На Дрини ћуприју“ – генијалан спој савремене естетике и древне традиције, као и дивно „пресликавње“ садржаја на корице. Тамара Огњевић, историчар уметности
Књига је чудо сама по себи. Када дође у руке уметника садржај може да буде у сенци форме. Хвала што се бавите књигом, што у овом виртуелном времену подижете сваком књигом споменик. Даница Оташевић, Чачак

Из историје повеза

Štampa

 latinica

 

Рестаурација и реконструкција повеза књига незамислива је без истраживачког рада и темељног познавања историјских стилова.

То подразумево детаљно проучавање структуралних и декоративних елемената повеза.

Александар Ћеклић је до сада објавио следеће радове из области историје повеза књига:

-Повези рукописних књига Хиландарске библиотеке, Новине Београдског читалишта, бр. 33-34-35, 2008.)

- Повез Српског минхенског псалтира, Зборник МПУ, бр.6 (нова серија), Београд 2010.

- Повези Глигорија Возаровића, Међународни скуп „Стара, ретка и уметничка књига – јуче, данас, сутра“, Библиотека града Београда 16. 12. 2010. (www.antikvarne-knjige.com/povezi-gligorija-vozarevica)

- Путеви једног ренесансног орнамента, Археографски прилози, бр. 33, Београд 2011.

Богумили: историја или лажни мит,Геополитика бр. 64 јун-јул 2013.

- Богумилски повез-један историјски фалсификат, Археографски прилози ,бр. 35, Београд 2014.